Jagoda, 72 godine, penzioner, razvedena, bez dece.
Dg: Alchajmerova demencija
.
Jagoda dolazi na pregled psihijatra u pratnji sestre, koja poslednjih meseci živi s njom. Opisuje kako se sve teže snalazi u kuhinji, čini joj se da je zaboravila sve što je ranije dobro radila, kao da ne ume da skuva ono što je ranije radila brzo i bez problema.
Opisuje da joj to ponekad izaziva tremu, napeta je i sve više vremena joj je potrebno da završi uobičajene aktivnosti. Zbog toga je počela da izbegava ozbiljnije aktivnosti, a prestala je i da jede, da se ne bi suočila sa činjenicom da ne ume da pripremi jelo.
Sve manje čita, opisuje da vrlo brzo zaboravi šta je pročitala, tako da se dešava da jednu stranu knjige čita celog dana. Ponekad joj je teško da se izrazi rečima, ne može da se priseti imena običnih predmeta.
Ponekad satima sedi, ne radeći ništa određeno ili gleda televiziju, ali nije u stanju da ponovi šta je odgledala. U dva navrata je otišla do pijace i nesigurno se vratila, jer nije bila sigurna da zna put. Od tada izbegava da izlazi. Često traži stvari po kući – ili nije sigurna gde ih je ostavila, ili neke predmete i novac skriva, a onda nije u stanju da se seti gde ih je sakrila.
U tim situacijama se dešava da optužuje sestru da je potkrada – razdražljiva je i nepoverljiva prema njoj.
Nakon preduzetih opsežnih dijagnostičkih procedura, postavljena je dijagnoza demencije. Jagoda je započela redovnu medikamentoznu terapiju, pod kontrolom sestre, koja je kao saradnik u lečenju uključena u proces psihoedukacije i psihosocijalne rehabilitacije.
Dg. Demencija
“Jao pa zaboravio/la sam! Nije ni čudo kada sam mator/a”. Verujemo da se sa ovom rečenicom susrećemo skoro svakodnevno kada su u pitanju naši roditelji/bake/deke. Moramo se složiti ima tu istine, zaboravljaju i mlađe osobe a kamoli osobe u starijem životnom dobu, ali da li su to nužno znaci demencije? Ne!
.
Demencija nije uobičajeni deo starenja. Pojavljuje se kada je mozak zahvaćen bolešću, obično hroniče i progresivne prirode, u kome postoji višestruko oštećenje funkcija mozga, uključujući pamćenje, mišljenje, orijentaciju, shvatanje, računanje, sposobnost učenja, jezik i samo rasuđivanje. Demencija utiče na sve ove funkcije, a obolela osoba će svakako ispoljiti brojne promene u svakodnevnom ponašanju. Takođe, može iskusiti i promene u raspoloženju, emocijama i ponašanju. Međutim, svest osobe sa demncijom je očuvana.
.
Demencija dovodi do značajnog pada u intelektualnom funkcionisanju i obično narušava aktivnosti svakodnevnog življenja (pranje, oblačenje, ishrana, lična higijena…). Takođe ranije naučen i dobro poznati materijal, može da se vremenom izgubi, što je pokazatelj kasnijeg stadijuma bolesti. Oštećen je i proces prijema informacija tako da je osobi otežano da fokusira pažnju na više stvari u isto vreme. To se može uočiti u razgovoru sa više prisutnih osoba, ili kroz poremećaj pažnje i skakanje sa teme na temu.
.
Demencija je progresivna, što znači da će se simptomi vremenom pogoršavati. Međutim, mnogi ljudi koji žive sa demencijom vode aktivan i ispunjen život dugi niz godina. Kojom brzinom bolest napreduje značajno se može razlikovati od osobe do osobe. Neki ljudi sa demencijom održavaju svoju nezavisnost dugi niz godina. U srednjim i kasnijim fazama demencije trebaće im sve više podrške u svakodnevnim aktivnostima kao što su kuvanje ili lična nega (pranje i oblačenje). Međutim, demencija svakako utiče na obolelu osobu, i bez obzira na to u kojoj fazi se nalazi, postoje načini da bolje živi sa trenutnim stanjem. Jedna od najvažnijih stvari je da se demencija pravovremeno ustanovi i da osoba dobije svu potrebnu stručnu pomoć i podršku kako od strane psihijatra tako i od svojih najbližih.
.
Zbog Vas smo tu i već dugi niz godina se susrećemo i uspešno tretiramo demenciju. Uočite simptome, pozovite nas i zakažite kosultaciju, a tim eksperta iz Pro Anima Centra će uraditi procenu, utvrditi stepen i oblik poremećaja i dati savete za dalje lečenje.
.
.
Pro Anima Centar Tim