Branko, 34 godine, srednjoškolskog obrazovanja, zaposlen, oženjen, otac jednog deteta. Dg: Opsesivno kompulsivni poremećaj
Branko je potražio psihijatrijsku pomoć godinu dana nakon rođenja prvog deteta. Ubrzo nakon rođenja sina, suočio se s neobjašnjivim strahom da će ga povrediti ili ugušiti.
Znao je da ga voli i da mu nikada ne bi naudio, ali su mu se misli o povređivanju neobjašnjivo nametale, te je strah postajao sve intenzivniji. Ubrzo je počeo da oseća strah od noževa i svih oštrih predmeta, kojima bi mogao da povredi sina, te je počeo da ih sakriva i sklanja iz kuće, ali i da izbegava kontakt s njim, što ga je dodatno uznemiravalo.
Vremenom je primetio da odmah nakon ulaska u kuću, započinje pranje ruku, koje je moralo biti obavljeno po za njega specifičnom redosledu, dok svu odeću, koju je tog dana, nosio odlaže u mašinu za veš. Pranje ruku je oduzimalo sve više vremena, a sapun je sve kraće trajao.
Pri pokušaju da pranje ruku svede na uobičajen način, osećao je uznemirenost, napetost, strah, tako da se ipak vraćao pranju, kako bi se bar privremeno umirio.
Vremenom su ove aktivnosti zauzimale sve veći deo njegovog dana, dok su odnosi sa članovima porodice svođeni na najmanju meru. Sve se teže koncentrisao na bilo koju drugu aktivnost, bivajući opterećen sve dužim periodima pranja ruku i planiranja kako da izbegne oštre predmete.
Kada su rituali i prisile trajali i po nekoliko sati tokom dana, a bio je svestan da su radnje i ponašanja besmisleni, kada nije mogao da funkcioniše ni u porodici ni na poslu, javio se psihijatru.
Nakon postavljanja dijagnoze, započeo je lečenje medikamentima, koje je pratila i redovna i kontinuirana psihoterapija. Tegobe su se vremenom redukovale, dok je Branko postajao sve spokojniji u kontaktu sa svojim detetom, kome je ponovo počeo da se raduje.
Sve je manje vremena provodio u kupatilu, a više u igri. Psihoterapijski rad mu je vremenom pomogao da razume svoje simptome i nesvesna osećanja koja su ih izazvala.
Dg: OPSESIVNO-KOMPULSIVNI POREMEĆAJ (OKP)
Ljudi koji ne vole neuredan sto, ali mogu da žive sa tim jedan dan, ne moraju nužno imati OKP. Niti oni koji peru ruke pre jela, već bi ručali i ako u blizini nema sapuna i vode. Ipak, gotovo kao pesmicu često možemo da čujemo ponavljanje “Ja sam tako OKP!” svuda.
Da bi nekome postavili dijagnozu opsesivno-kompulsivnog poremećaja, opsesivni simptomi ili kompulzivne radnje ili i jedno i drugo moraju biti prisutni minimum dve nedelje i moraju da predstavljau izvor patnje ili da ometaju svakodnevnu aktivnost osobe.
Bitna karakteristika osoba sa OKP dijagnozom su prisilne (opsesivene) misli ili prinudne (kompulsivne) radnje koje se ponavljaju (nestaju i ponovo se vraćaju). One nas stalno uznemiravaju a mi pokušavamo da im se konstantno odupiremo. Mi ih prepoznajemo kao „svoje misli“ i ako su one nevoljne a ponekada mogu biti i jako ružne. Kompulzivne radnje i rituali, sa druge strane, su stereotipna ponašanja koja se stalno ponavljaju. Ona sama po sebi nisu prijatna niti čine bilo kakvu korist. Osoba na te radnje gleda kao na nešto što mora da uradi, da bi sprečila da se dogodi nešto loše.
Kako da prepoznamo OKP kod sebe ili nama bliskih ljudi:
- Opsesije su neželjene i generalno nisu u skladu sa moralom i vrednostima osobe
- Značajno nam ometaju svakodnevni život
- Oni koji pate od OKP pokušavaju da potisnu uznemirujuće misli, ali jednostavno ne mogu
- Misli dolaze iznutra, i osobe su svesne da su besmislene
- Kompulzivne radnje se moraju izvršiti „ispravno“, ili se moraju ponoviti
- Kompulzivne radnje nemaju nikakvog smisla
Ako živite sa OKP-om (opsesivno-kompulzivnim poremećajem), možete se osećati frustrirano, izolovano i jednostavno čudno.
Postoji tesna veza između opsesivnih simptoma a naročito opsesivnih misli i depresije. Zato je jako važno obratiti se za pomoć stručnim licima koja imaju dugogodišnja iskustva i koja će lako raznaznati stanje osobe kojoj je pomoć potrebna.
OKP je jednako prisutan i kod muškarca i kod žena, a obično počinje u detinjstvu ili ranom odraslom dobu.
Svesni smo da postoje rizici u stvarnom svetu koji su usko povezani sa skoro svim opsesivno-kompulzivnim okidačima. Kuće se zapale i izgore, a naše ruke nose klice. Ako možete da živite sa nesigurnošću, koje te opasnosti mogu prouzrokovati – čak i ako vam je nelagodno – vi verovatno nemate OKP, ili barem niste za stručnu pomoć.
Ali ukoliko je anksioznost toliko velika da troši vaše misli i ometa vaš dan, imate problem.
“P znači Poremećaj, zapamtite”. OKP izaziva poremećaj u vašem životu.
Nemojte sami tumačiti svoje simptome već pozovite, dođite i uradite konsultaciju i uspešno otklonite tegobe sa kojima se suočavate.U našoj psihijatrijskoj i psihoterapijskoj ordinaciji Pro Anima Centar radi iskusan tim edukovanih i sertifikovanih stručnjaka koji se već dugi niz godina veoma uspešno bavi lečenjem OKP-a (opsesivno-kompulzivnog poremećaja).
Pro Anima Centar Tim