Mia, 30 godina, više stručne spreme, zaposlena, udata, bez dece, živi sa suprugom.
.
Dg. Bulimia nervosa
Dolazi zbog tegoba u vidu prejedanja, zatim nasilno izazvanog povraćanja, straha od debljine, razdražljivosti, oscilacija u raspoloženju i zloupotrebe alkohola. Navedene tegobe prisutne su desetak godina, više puta je započinjala psihijatrijsko lečenje, koje je samoinicijativno prekidala. Sada dolazi na lečenje na nagovor supruga.
Mia je oduvek imala želju da bude mršava i da se dopadne drugima; tokom adolescencije imala epizodu Anoreksije Nervoze, koja je spontano prošla. Sa povraćanjem je započela u ranim dvadesetim godinama, kada je shvatila da to može da bude način da se ne odriče uživanja u hrani, a da se zaštiti od gojenja.
Preko dana je unosila minimalne količine hrane i dosta tečnosti, a onda bi po povratku s posla odlazila u prodavnicu, kupovala veliku količinu različite hrane, koju bi spremala kod kuće i jela, dok joj ne pripadne muka.
Zatim bi izazivala povraćanje, kako bi olakšala sebi i oslobodila se straha, koji je nastupao zbog hrane koju je unela u sebe. Vremenom je prejedanje i povraćanje postao deo njene svakodnevnice, ritual koji je odigravala svakog dana, po povratku sa posla.
Kad god bi se suočila s negativnim emocijama (tuga, bes, strah) pribegavala bi hrani kao sredstvu kroz koje je dobijala zadovoljstvo i osećala se ispunjenom.
Nakon svakog povraćanja, koje je pratilo prejedanje, osećala se malaksalo, iscrpljeno i imala je snažan osećaj krivice, koji je poslednjih godinu dana rešavala alkoholom, uz koji je jedino mogla da zaspi. Kao posledica dugogodišnjeg povraćanja, javio se gastritis, došlo je do oštećenja zuba i otoka lica.
Sve to činilo je da bude još nezadovoljnija sobom, depresivnija i besna na sebe što ne može samostalno da izadje iz začaranog kruga prejedanja i povraćanja, koji je donosio sve manje zadovoljstva, a sve više osećanja krivice.
Tokom višemesečnog medikamentoznog i psihoterapijskog tretmana, kao i odgovarajućeg higijensko dijetetskog režima ishrane Mia je uspela da uzima obroke po određenom planu, uspostavi kontrolu nad prejedanjem i povraćanjem, suoči se i podnese svoje negativne emocije i rešava ih na adekvatniji način.
Dg. BULIMIA NERVOSA
Reč bulimia dolazi od grčkih reči bous – vo ili govedo i limos – glad, što asocira na poznatu uzrečicu ˝Toliko sam gladan da bih mogao vola da pojedem”. Koliko često nam se dogodilo da se prejedemo toliko da nam bude muka? Ponekada i do granice da nam se i povraća od prejedanja? Ali to ne činimo!
.
Upravo tako veoma često opisuju bulimiu kao ˝sindrom prežderavanja i pražnjenja˝ što donekle opisuje i njene simptome.
Bulimia nervoza je sindrom koji se karakteriše ponovljenim napadima preteranog uzimanja hrane i preteranom preokupacijom kontrole telesne težine. Ovo navodi osobu sa poremećajem u ishrani da usvoji ekstremne mere ublažavanja efekta “debljanja” od pojedine hrane. Postoji povezanost između bulimie i anoreksije nervoze, uglavnom do bulimie dolazi kao posledica perzistentne anoreksije (ali se takođe može desiti i da redosled bude obrnut).
.
Od bulimie najčešće obolevaju osobe u nešsto starijem uzrastu ali su to najčešće žene/devojke (što ne isključuje pojavu ovog poremećaja u ishrani i kod muškaraca). Neki tip osoba ˝prazni˝ se nakon epizode prejedanja (samoizazvanim povraćanjem, laksativima ili diureticima) a neki drugi, nakon epizode prejedanja posti ili preterano vežba kako se ne bi ugojila, ali ne koristi nasilne metode pražnjenja.
.
Da bi se konstatovala bulimia nervoza potrebno je da budu ispunjeni sledeći kriterijumi:
- Ponavljane epizode prejedanja. Karakteristično je da se konzumira velika količina hrane u kratkom periodu te oboleli imaju izražen osećaj gubitka kontrole.
- Ponavljanje neodgovarajućih aktivnosti i radnji kako bi se sprečilo gojenje (samoizazvano povraćanje, zlouporaba laksativa, diuretika, sredstava za klistiranje ili drugih lekova, preterano vežbanje, periodi gladovanja)
Osobe se preterano procenjuju na osnovu izgleda i telesne mase – morbidan strah od gojaznosti gde osoba sama sebi zacrta jasno definisanu telesnu težinu koju može dostići. Ta težina je izrazito ispod njihove normalne/zdrave težine. Postoji moguća povezanost sa prethodnim epizodama anoreksije. Interval između prethodne episode anorekcije nervoze i sadašnje bulimie nervoze je od nekoliko meseci do nekoliko godina.
.
Ove osobe su obično postiđene zbog problema s uzimanjem hrane i
pokušavaju sakriti simptome jedući u tajnosti. Prejedanje je većinom okarakterisano brzom konzumacijom (brzo gutanje hrane, bez mnogo žvakanja, u kratkom razmaku). Prejedanje se nastavlja sve dok osoba ne oseti nelagodnost. Često osećaju gađenje, bespomoćnost i paniku tokom uzimanja hrane pa su svesni kako su pojeli previše. Važniji od same količine pojedene hrane osećaj je gubitka kontrole. Neki opisuju potpuni ili delimični gubitak svesti o sebi i/ili okolini i kontrole tokom ili nakon epizode prejedanja. Takođe, izjavljuju da se nakon nekog vremena više ne radi o gubitku kontrole, već o nemogućnosti pružanja otpora prejedanju ili teškoće u zaustavljanju prejedanja.
.
Samoizazvanim povraćanjem kao načinom ˝pražnjenja˝ služi se najveći broj bulimičnih osoba (80 – 90 %). Iako ovakvo ponašanje dugoročno dovodi do loših posledica (povećava rizik od nastajanja telesnih komplikacija), kratkoročno oslobađa neugodnih simptoma izazvanih prekomernim unošenjem hrane i umanjuje anksioznost koju izaziva pomisao na debljanje. Može se reći da se ponašanja pražnjenja kod osoba obolelih od bulimije održavaju putem negativnog potkrepljenja.
Neki znakovi upozorenja za prepoznavanje bulimije:
• Povlačenje od prijatelja i uobičajenih aktivnosti;
• Ponašanje i stavovi koji ukazuju na to da su gubitak na težini, držanje dijete i kontrola nad hranom postali primarni fokus u životu;
• Znakovi prejedanja: nestajanje velikih količina hrane u kratkom vremenskom periodu, prazni omoti hrane;
• Znakovi povraćanja: česti odlasci u toalet nakon jela, miris povraćanja, prazni omoti laksativa i diuretika;
• Neobično oticanje lica ili područja vilice, promene boje na zubima;
• Stvaranje rituala u svakodnevnom životu da bi se odvojilo vreme za prejedanje i povraćanje.
Potrebno je naglasiti koliko su poremećaji ishrane ozbiljni, da izazivaju složene probleme kako na telesnom, tako i na psihičkom nivou, i da u nekim slučajevima i sam život dovode u pitanje. Stoga je lečenje neophodno i neprocenjivo!
.
Stručni tim Pro Anima Centra je sa svojim višegodišnjim iskustvom može vam pomoći pre svega u preciznom postavljanju dijagnoze, njenog stepena i preporuka za dalje lečenje. Nemojte čekati da vreme prolazi, a osoba pored vas bude u sve lošijem stanju, pozovite, dođite i učinimo zajedno da pomoć bude što delotvornija.
.
.
Pro Anima Centar Tim