Milica, 36 godina, visoko obrazovana, neudata.
.
Dg: Socijalna fobija-strah od crvenjenja (eritrofobija).
Milica od rane mladosti crveni u susretu s ljudima, posebno kada je reč o susretima sa suprotnim polom. Simptomi crvenjenja su posebno intenzivni i praćeni strahom i osećajem stida u situacijama kada treba da otpočne s konverzacijom i kada je drugi ljudi gledaju.
Tada joj se javi osećaj toplote u licu, zatim joj bukne lice, crvenilo se širi na vrat i grudi. Sve je praćeno osećajem nelagode koji prerasta u strah i paniku, pa se oseća prinuđeno da odmah prekine kontakt i da se udalji iz prostora gde se sve to odigravalo. Milica uvek nosi rolke i velike tamne naočare, izbegava masovna okupljanja, posebno u kojima ima nepoznatih muškaraca.
Ovi simptomi je ometaju na profesionalnom i socijalnom planu, ne može da napreduje na poslu, jer je strah sputava da na stručnim sastancima iznosi svoje mišljenje, a do sada nije ostvarila emotivnu vezu budući da smatra da za to nije sposobna i da je takvu niko ne bi hteo. Vremenom se povukla u sebe, svela kontakte samo na porodicu i par prijatelja iz najranijeg detnjstva, postala neraspoložena i ljuta na sebe.
Psihijatru se javlja za pomoć jer je na poslu sticajem okolnosti prebačena na mesto koje zahteva veću interakciju s klijentima, a svesna je da s ovim problemom neće biti u mogućnosti da zadrži posao.
U narednim mesecima Milica je lečena kombinovanom medikamentoznom terapijom i psihoterapijom, što je dovelo do popravljanja raspoloženja i uključivanja u socijalne situacije. Vremenom se smanjio intenzitet crvenjenja lica, a i u situacijama kada se ono dešavalo, Milica se bolje nosila s tim. Vratila se u normalne životne tokove, zadržala je posao i ušla u emotivnu vezu.
Dg. SOCIJALNA FOBIJA
Osoba sa socijalnom fobijom je napeta i uznemirena u društvu drugih ljudi. Pre svega, ona je zabrinuta zbog utiska koji ostavlja. Pokušava da se predstavi na najbolji način, ali sumnja da može. Iz tog razloga izbegava situacije u kojima bi se osećala odbačeno, ili ostaje u pozadini. Ponekad se strah od odbacivanja usredsređuje na specifičan fizički fenomen (npr. drhtanje ruku, crvenjenje, povraćanje i znojenje) ili fizičko obeležje (npr. ćelavost ili lice koje je rošavo). U nekim slučajevima fobija je ograničena na jednu specifičnu situaciju (npr. susret sa strancima, javni govor, telefonski poziv, direktan pogled oči-u- oči…). Češće se javlja opšti strah od odbacivanja u različitim situacijama. Osoba strepi od kritika o svom izgledu, ponašanju ili karakteru.
.
Primer socijalne fobije možemo dočarati kroz osobu X, koja se ne može suočiti s odlaskom u kafić na šoljicu kafe jer strahuje da će imati drhtanje ruku dok je pije. I ništa je ne bi navelo da pita za put na ulici. Ne plaše se svi koji imaju socijalnu fobiju iste vrste odbacivanja . Neka osoba se može brinuti da je drugi smatraju ružnom, dok se druge osobe vide kao nervozne, glupe ili smešne. U svim slučajevima je to negativno mišljenje koje bi drugi mogli imati o osobi sa socijalnom fobijom.
.
Ljudi sa socijalnom fobijom uglavnom se plaše posledica koje to može imati na dalji kontakt. Drugi su manje zabrinuti zbog mogućih reakcija: smatraju da je dovoljno loše ako ne uspeju da ispune svoje standarde u prisustvu drugih. Za razliku od drugih vrsta fobija, socijalna fobija je podjednako zastupljena i kod žena i kod muškaraca.
.
Ako je strah od odbijanja jak, neko sa socijalnom fobijom će izbeći situacije u kojima je rizik od odbacivanja visok. To znači da je primoran da ostane kod kuće, umesto da ide na zabavu. Takođe mu može biti teško da kupuje na mestima sa ličnim uslugama, i nikada ne ide u prodavnicu na uglu. Na poslu možda izbegava da postavlja pitanja na sastancima, jer se previše plaši da ga neko ne pogleda i osudi. Još jedan dobar primer izbegavanja je izlazak tokom pauze na poslu jer je previše stresno jesti u kantini. Često se mora izmisliti čitav niz izgovora jer se osoba stidi tog straha.
.
Neki ljudi sa socijalnom fobijom ponašaju se u društvu na preterano animiran ili srdačan način. Na taj način pokušavaju da sakriju svoju anksioznost, spreče ili uguše moguće negativne reakcije. Skoro svako povremeno oseća anksioznost ili napetost u društvenim okolnostima, što se obično povezuje sa “teškom situacijom”, kao što je kritika kolege, odbijanje zahteva ili govor pred grupom ljudi. Međutim, sve dok anksioznost nije toliko ozbiljna da se takve situacije izbegavaju, svakako ne govorimo o socijalnoj fobiji. Takođe, socijalna fobija predstavlja veliki hendikep svakodnevnom životu (npr. na poslu ili u društvenim odnosima) i veoma zabrinjava osobu koja od nje pati.
.
Nije uvek lako napraviti jasnu liniju između stidljivosti ili socijalne anksioznosti i socijalne fobije. Istraživanja su pokazala da su ljudi sa socijalnom fobijom usamljeniji, da imaju manje važnih datuma i događaja i manje je verovatno da će biti u braku. Problemi u obrazovanju se takođe često spominju, jer strah od studijskih grupa ili javnog nastupa može prouzrokovati da osoba napusti čitavo obrazovanje. Ljudi sa socijalnom fobijom su takođe manje uspešni u svom radu. Epizode depresije takođe mogu biti česte kod osoba sa socijalnom fobijom.
.
Za kraj, da bi se nekome ustavovila socijalna fobija moraju biti ispunjeni svi navedeni kriterijumi:
• Anksioznost mora da bude ograničena na posebne socijalne situacije, ili da je pretežno vezana za njih
• Izbegavanje situacije mora da bude izražena odlika ponašanja
• Sa psihološke strane, delovanje i ponašanje osobe, kao i telesni simptomi moraju biti primarne manifestacije anksioznosti u odnosu na druge simptome prisutne kod osobe
Kako bi normalno funkcionisanje u društvu postalo deo svakodnevnice, bilo koja društvena situacija prošla bez stresa i panike a društvene i poslovne obaveze donosile razonodu, užitak, prikupljanje znanja i iskustva, obratite se našem stručnom timu u Pro Anima centru i rasteretite se nečega što vas ili vaše najbliže sputava. Višegodišnje iskustvo i praksa koji su iza nas mogu biti samo velika pomoć i podstrek da se zatečeno stanje promeni i donese novi kvalitet života.
.
.
Pro Anima Centar Tim