Konverzivni poremećaj sa motornim simptomima
Aleksandar, 38 godina, srednjeg obrazovanja, oženjen, otac dva deteta, zaposlen; Dg. Konverzini poremećaj sa motornim simptomima
Aleksandar je doveden, na pregled, kolima HP, zbog nemogućnosti da hoda, što je naglo nastupilo pre nekoliko dana. Zbog ovih simptoma ispitan je na neurološkom odeljenju, međutim, uzrok tegobama nije mogao biti utvrđen, te je upućen psihijatru. Simptomi su se pojavili iznenada – na poslu kada su mu prvo utrnule noge dok je sedeo, a potom se i „oduzele”.
Nije mogao da ustane iz sedećeg položaja, kolege su ga odnele kući, gde je ležao dva dana, noge nije mogao da pokreće, niti da hoda. Posle dva dana supruga je pozvala hitnu pomoć i prevežen je u bolnicu. Pojavi simptoma prethodila je stresna situacija na poslu, kada je imao sukob s pretpostavljenima, zbog greške koju je napravio tokom obavljanja posla. Bio je zabrinut zbog mogućih posledica na poslu, materijalne situacije, ali nije izražavao brigu zbog nemogućnosti hoda, u odnosu na koju je bio ravnodušan.
Od svoje 18. godine povremeno je imao probleme s hodom u smislu hramanja i oduzetosti jedne noge, koji su trajali po nekoliko sati. Ovi simptomi su se uglavnom javljali posle stresnih i za njega traumatičnih situacija o kojima nikome nije pričao, niti je te situacije dovodio u vezu s telesnim simptomima. Nekoliko godina pre ovih simptoma imao je period kada je zbog problema s jednom nogom više meseci hodao uz pomoć štake. Simptomi do sada nisu izazvali ovakvu onesposobljenost.
Nakon kratkotrajne hospitalizacije, medikamentozne terapije i višemesečnog psihoterapijskog rada stanje se popravilo, Aleksandar se u potpunosti vratio svojim svakodnevnim i životnim aktivnostima, naučio je bolje da podnosi stresne situacije i funkcionisao je na svim važnim poljima.
Konverzivni poremećaj sa senzornim simptomima ili gubitkom
Danica, 23 godine, student, neudata, bez dece ; Dg. Konverzivni poremećaj sa senzornim simptomima
Danicu je uputio oftalmolog, kome se javila zbog izraženih smetnji s vidom. Kada bi počela da uči posle kraćeg vremenskog perioda osetila bi nelagodnost u očnim dupljama praćenu sužavanjem i širenjem vidnog polja, uz osećaj poigravanja slova i bljeskova svetlosti koji su se javljali.
Zbog ovakvih simptoma nije bila u stanju da čita, a samim tim i uči. Mislila je da je izgubila vid. Prestala je samostalno da se kreće ulicom, zahtevala je da je neko prati pri izlasku, jer ne vidi. Simptomi su je brinuli, a istovremeno i izazivali ljutnju i bes jer je ometaju u učenju i polaganju ispita.
Danica je taj ispit spremala više od godinu dana, a nijednom nije izašla da ga polaže u brojnim ispitnim rokovima, posle prvog ispitnog roka, kada je taj ispit pala. Do tada nije imala nikakvih problema s ispitima. Prilikom polaganja tog ispita prvi put, imala je sukob s profesorom, koji je u značajnoj meri poljuljao njeno samopouzdanje, a takođe se prvi put suočila s neuspehom na fakultetu, jer je do tada sve ispite polagala iz prvog pokušaja. Na ovaj način Danica je kroz simptome pokušala da nađe izlaz i opravdanje za neuspeh i popravi samopoštovanje.
Tokom višemesečne psihoterapije prevazišla je problem s vidom i naučila kako da se nosi s frustrirajućim situacijama. Završila je fakultet, nije imala nove epizode gubljenja vida.
Konverzivni poremećaj sa pseudoepileptičnim napadima i konvulzijama
Kristina, 41 godinu, srednje obrazovanje, udata, majka dva deteta, zaposlena; Dg Konverzivni poremećaj sa pseudoepileptičnim napadima
Kristina je upućena na odeljenje psihijatrije od strane neurologa, nakon višestrukog ispitivanja i nekoliko hospitalizacija na odeljenju neurologije zbog napada koji su ličili na epileptične. Nakon višegodišnjeg ispitivanja dijagnoza epilepsije nije bila postavljena. Kristina je od rane mladosti imala napade nestabilnosti i vrtoglavica, s povremenim i „onesvešćivanjem“.
Često bi se „iz čista mira” srušila, grčila i mlatarala rukama i nogama, ali nikada se nije umokravala. Napadi su se često javljali u prisustvu drugih, nikada noću ili kada je sama. U mladosti, ovi napadi nisu bili tako česti, da bi se tokom godina usložnjavali i postajali sve češći, skoro svakodnevni. Kristina je živela s ocem do svoje 12. godine, kada se, prilikom zajedničkog izleta, on utopio u reci.
Majka ju je napustila kada je imala nekoliko meseci. Nakon gubitka oca, počela je da živi s bakom, koja je bila nezadovoljna što mora da se stara o Kristini, stalno je bila ljuta na nju, odbacivala ju je, prebacivala joj zbog nevažnih stvari, optuživala je, stalno imala neke zamerke i negativne komentare u vezi s njenim ponašanjem i sl. Udala se sa 17 godina, na nagovor bake, posle nekoliko dana poznanstva sa suprugom.
U ovom periodu napadi su se usložnjavali i postajali sve češći, u svakoj situaciji u kojoj oseti i najmanji nagoveštaj odbacivanja, ostavljanja, napuštanja. Tokom lečenja primenjene su različite psihoterapijske metode, uz medikamentoznu terapiju, ali se napadi nisu u potpunosti izgubili. Ipak, oni su se značajno proredili, kratko su trajali, a Kristina je naučila da, uprkos njihovom postojanju, vodi kvalitetan život i da je ne ometaju u svakodnevnom funkcionisanju.
Dg. Disocijativni / konverzivni poremećaji
- Nepostojanje dokaza o somatskom poremećaju koji bi mogao da objasni simptome
- Dokaz za psihološki uzrok u obliku jasne vremenske povezanosti sa stresnim događajem i problemima ili narušenim odnosima
- Kliničke karakteristike koje su u tekstu opisane