SHIZOFRENIJA

Slavko, 29 godina, student, neoženjen, bez dece, živi sa majkom i bratom.

 

 

Slavko se obratio psihijatru, opisujući tegobe koje je nazivao „nervnim slomom”. Teško mu je bivalo da objasni šta nervni slom podrazumeva, ali na pregled donosi veliki broj crteža koji ga okupiraju, iako ne može da ih objasni.

Izražava sumnju da je nervni slom uzrokovan „nekom supstancom koju su mu sipali u piće prilikom izlaska, pre godinu dana”. Nije u stanju da potpuno objasni kako se to dogodilo, nije sasvim siguran šta se zaista dogodilo, ali povezuje taj događaj s „nervnim slomom”.

Opisuje da mnogo vremena provodi u svojoj sobi, izolovan od porodice i drugova, crtajući. Ponekad se ima utisak kao da nešto osluškuje i komunicira s nekim ko nije prisutan, kao da „govori sebi u bradu”.

Nezainteresovan je za aktivnosti koje su mu do tada bile važne, zanemaruje obaveze, izbegava drugove, mnogo puši, zapušta ličnu higijenu i higijenu svoje sobe. Ponekad je izrazito razdražljiv i nervozan.

Tokom razgovora sa Slavkovom majkom, dobijamo podatak o njenom nezadovoljstvu i razočaranosti njegovim neuspehom, lenjošću i sebičnošću.

Nakon dodatnih dijagnostičkih procedura i postavljanja dijagnoze shizofrenije, Slavko je započeo medikamentozno lečenje. Simptomi su se smanjili, a uz majku, kao saradnika u lečenju, uključen je u psihorehabilitacionu i psihoedukativnu grupu.

Oboje su mnogo naučili o bolesti, njenom toku i lečenju, a Slavko je postepeno preuzimao obaveze u kući – u početku jednostavne, kasnije i one zahtevnije. Nakon duže pauze, nastavio je školovanje, uspevajući da polaže ispite. Uz redovnu terapiju, kontinuirano uzimanje medikamenata i kontrole, jasnije vidi svoj prvi „nervni slom“, naučio je kako da predupredi nove epizode pogoršanja u budućnosti i kako da reaguje ukoliko do njih ipak bude došlo.

Dg. SHIZOFRENIJA

 

Ako je nekome koga poznajete nedavno dijagnostikovana šizofrenija, sama reč može izazvati kaskadu intenzivnih osećanja: tuge, straha, zbunjenosti, sramote i beznađa. Možete se zapitati kako se to dogodilo? Zašto se to dogodilo mojoj voljenoj osobi? Prirodno je imati ove emocije. Ali duboko udahnite. Morate znati da dijagnoza nije tako katastrofalna kao što se na prvi pogled čini.

Shizofrenija je ozbiljna, dugotrajna bolest koja menja život, pa je prirodno biti zapanjen kada čujete dijagnozu. Možda se čak osećate paralizovanim, ne znajući šta dalje. Ali prvi korak je jasan: morate prikupiti sve informacije koje su vam na raspolaganju da biste bili sigurni da će vaša voljena osoba imati najbolji mogući tretman i podršku koja im je dostupna.
Šizofrenija je poremećaj koji karakteriše niz različitih simptoma, od kojih mnogi mogu dramatično da utiču na način razmišljanja i sposobnost pojedinca da funkcioniše. Poremećaj utiče na funkcije koje zdravoj osobi daju osećaj individualnosti, jedinstvenosti i sposobnosti odlučivanja. Poremećaj je približno podjednako prisutan kod oba pola s tim što se kod žena javlja u nešto kasnijem životnom dobu.

Ljudi sa shizofrenijom imaju problema da razlikuju ono što je stvarno od onoga što nije. Oni nisu u stanju da u potpunosti kontrolišu svoje emocije ili misle logično, i obično imaju problema u vezi sa drugim ljudima. Često pate od halucinacija. Veći deo njihovog bizarnog ponašanja obično nastaje zbog toga što pojedinci deluju kao odgovor na nešto što misle da je realno, ali samo u njihovim mislima. Ove osobe često smatraju da da su njihove najintimnije misli, osećanja i postupci poznati drugima, tačnije da ih sa njima dele. Opažanje je često poremećeno na druge načine: boje ili zvuci mogu biti izmenjeni ili se čine preterano živim, dok se beznačajne osobine običnih stvari mogu činiti važnijim od celog objekta ili date situacije. Takođe, česti su prekidi u misaonom toku, a osobi koja pati od šizofrenije se može činiti da se radi o spoljašnjem uticaju.Raspoloženje ovih osoba je na karakterističan način površno, neskladno i kapriciozno. Ambivalencija i poremećaj volje može da se ispolji kao inercija ili negativizam.

.
Pojava bolesti može biti akutna uz ozbiljno poremećeno ponašanje ili pritajena, uz postepeni razvoj čudnih ideja i samog ponašanja. Tok bolesti se takođe razlikuje od slučaja do slučaja i ne mora da bude obavezno praćen stalnim pogoršavanjem.
Ali dugoročni ishodi shizofrenije nisu tako sumorni kao što se nekada verovalo. Neki ljudi imaju samo jednu psihotičnu epizodu, drugi ponavljaju epizode sa normalnim periodima funkcionisanja u međuvremenu, dok pojedini imaju stalne probleme iz kojih se nikada u potpunosti ne oporave. Ishod bolesti može biti potpun ili skoro potpuni oporavak.

Mnogobrojni su simptomi na osnovu kojih se poremećaj konstatuje a ovo su neki: eho misli, ubacivanje ili oduzimanje misli, sumanute ideje o upravljanju, uticaju ili pasivnosti, glasovi koji komentarišu ponašanje pacijenta, uverenje o nadljudskoj moći i sposobnosti. “Negativni” simptomi kao što su izrazita apatija, oskudni govor, tupost , kao i značajan gubitak interesa, lenjost, zaokupljenost sobom i povlačenje iz društva mogu biti često neprepoznati kao deo bolesti.

Zanimljivosti i najčešće zablude vezane za shizofreniju: povezivanje simptoma shizofrenije sa podeljenim ili višestrukim ličnostima (kao što su Dr. Jekill i Mr. Hide); antisocijalno ponašanje (slično onome što vidimo kod serijskih ubica) i razvojne poteškoće. Drugi veruju da je shizofrenija defekt karaktera i da se pojedinac može normalno ponašati ako želi.

Jako je važno dobro se informisati, ali to nemojte činiti sami, istraživanjem po internetu i raspitivanjem, već se obratite za stručnu pomoć i konsultacije, kod nekog od naših stručnjaka u Pro AnimaCentru, kako bi vaša voljena osoba što pre dobila adekvatnu stručnu pomoć i počela sa terapijom, a vi uz pomoć eksperata dobili pravovremene i preko potrebne savete kako da se ophodite u novonastaloj životnoj situaciji.

 

 

 

 

Tekst je preuzet sa ovog linka https://shizofrenija.rs/public/understanding-schizophrenia/brief-overview-of-schizophrenia/ koji se moze naci na sajtu:

Pro Anima Centar Tim